nedjelja, 11. studenoga 2012.

tanatos.......eros.........fobos


Ме запали
Ме пушти низ вода
Ме леташе
Ме удри од земја
It’s natural
It’s a circle
Тоа е елементрна недоумица
Тoа е циклус
Тоа е ланецот трансформации
Тоа е предлогот на сврзниците
Од во и на
Ете
Тоа е ужасот на метафизиката
кога допира нешто месесто
и тоа е она, невидливото
што единствено може да се види
со голото око на
self-deny
ing
please, don't let me be...
WHO?
 

srijeda, 7. studenoga 2012.

song about my chimney


станува ладно на овој остров
и од денес вулканот e активен
Оџачарот се чешка
и постојано прашува: ЗОШТО ЈАС?
БИДЕЈЌИ НЕКОЈ ГО СПОМНА МАГИЧНИОТ ЗБОР
АНТРОПОЛОГИЈА
INTO THE UNIVERSE
А ТВОЕТО ИМЕ САМО СЕ НАПИША ВО ЧАДОТ ШТО ИЗЛЕГУВАШЕ ОД ОЏАКОТ
HOLY SMOKE




utorak, 6. studenoga 2012.

one minute after end of time

I'LL SLEEP
WITH NO PICTURES
NO MUSIC
SLEEP WITHOUT MOVEMENT
ONLY FLAT LINES
FLAT LINE OF LIGHT

JUST A MINUTE

AFTER

END




STARVELING

"I'm hungry"
Spiritual aspects
of self growing
It is often happening that we can not find a solution
becouse there is no problem
meaning
if you're hungry, EAT
if you're tired, sleep
But if you're lonely.....
                                                                    don't do anything...

becouse nothing can satisfy you
until you find Yourself

srijeda, 31. listopada 2012.

Lonely Harry & Ugly Bulldozer

Хари и Грдиот Булдожер

Едно утро
Хари беше прегазен
Од Грдиот Булдожер
Неговите последни зборови
беа
Do I feel lucky?

До вечерта Хари воскресна
Слично на Лазар
И изморен, имаше само
Толку сила да праша
Простете ве молам,
Јас не сум од овој град
Па, би сакал да знам
Каде во близина се наоѓа
Најдоброто место за самобивство?
Пред да воскресне,
Хари сонуваше за самопостоење.
Но, попусто
Бидејќи Хари беше грд
И штотуку воскреснат
No one wanted to tell him
Така, Хари
продолжи да оди
по напукнатиот и скршен Пат
повторувајќи го прашањето за среќата... 
Do I feel

utorak, 30. listopada 2012.

Beetle of Noah

s u b m a r i n e

Ајде нека исплива сè
Нека излезе таа подморница
Нека престане да талка
По рабовите на кругот
Нека си дојде дома
Макар и да нема дом
Ајде
Ние сите живееме
Во подморница жолта всушност
Безбојна подморница
Која неуморно талка
И никогаш нема да запре
И ние заедно со неа
Бидејќи е жолта сепак,
а ние, сите ние
заедно со Ное
Сите сме Црното Море



sinking in quietness


Нема да потоне
Она што тоне
Ако има сила да се бори
Она што се предало
Веќе потонало
Иако плови
soon we will be on the surface
with depth in our hearts forever
I was ten years